• Simple Item 4

    Simple Item 4

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
b desno 09

Tokom viševekovne osmanske vladavine nad oblastima današnje Srbije, Beograd je bio važan centar Otomanske imperije. Od zauzeća grada 1521. do predaje ključeva 1867. godine, sa manjim prekidima austrougarske vladavine, Beograd je oblikovan i razvijao se prema modelu osmanskih vlasti. Današnje najstarije jezgro grada sačuvalo je obrise kulture kojoj je nekada pripadalo.

U specifičnim uslovima i okolnostima eksperimentalne faze gradnje stanova za tržište nastaje ova dvojna kula, poznata pod imenom Zapadna kapija Beograda, prema nacrtima arhitekte Mihajla Mitrovića (1922), kao krajnje neuobičajen spoj stambene i poslovne namene u tipologiji beogradske stambene arhitekture druge polovine XX veka.

Radio Beograd je od 1947. godine u zgradi na uglu Svetogorske i Hilandarske ulice. Zgrada poznata kao Zanatski dom, što je do Drugog svetskog rata i bila, spomenik je kulture.

Projekat Zanatskog doma delo je tada mladog arhitekte Bogdana Nestorovića (1901–1975), koji je 1931. godine osvojio prvu nagradu na konkursu. Izgradnja ove šestospratne modernističke zgrade završena je relativno brzo, već 1. maja 1933. godine.

„Leva obala Save bila je austrijska. Od obale pa do Zemuna samo pesak i baruštine. Na obali su bile straže, jedna na samome ušću Save u Dunav, druga na pola puta do železničkog mosta, treća kod samog mosta. Između tih stražara polako su išla stazom pored vode, ukorak, dva mađarska stražara sa puškama i velikim zelenim perjem na kalpacima kao čitavim petlovskim repovima. Između njihovih prolaza bilo je po oko pola sata slobode. To smo mi koristili, preplivali i išli u bare da beremo lokvanj. No jednom su stražari pokvarili red, iznenadili nas i uhvatili Huga koji je bio najdalje otišao i onako goluždravog oterali ga peške čak u Zemun. Tamo su ga držali sve do noći, a onda doveli natrag na obalu i pustili ga da prepliva.“


(Aleksandar Deroko, A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom, 1984)

Na savskoj padini, nadomak Knez Mihailove ulice i kalemegdanskog parka, u vrednoj ambijentalnoj celini istorijskog jezgra Beograda postojano stoji šezdesetogodišnja Pariska dama. Iza platana od opeke, francuskih prozora i vertikalne bele trake sa nestandardnim prozorskim ramovima ona čuva tajne svojih stanara, naših čuvenih slikara druge polovine XX veka.

Palata Saveznog izvršnog veća jedno je od najreprezentativnijih ostvarenja posleratne arhitekture Beograda i Jugoslavije. Svečano je otvorena 1961. godine povodom održavanja Prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu i tokom pedesetogodišnje istorije bila je mesto održavanja važnih političkih događaja.

Razvoj društvenog i kulturnog života i dinamičan porast broja stanovnika Beograda naveli su mitropolita Mihaila da oktobra 1871. godine uputi Ministarstvu unutrašnjih dela predlog da se Tašmajdansko groblje izmesti iz centra grada. Ministarstvo je nadležnost za premeštanje groblja prenelo na Beogradsku opštinu. Nakon mnogobrojnih komisija, sednica i odluka, Beogradska opština je otkupila zemljište iznad Bulbuderskog potoka, u podnožju Zvezdare.

Prisustvo Jevreja u Beogradu beleži se još od XVI veka. Tokom više vekova Jevreji su na ovim prostorima učestvovali u kreiranju vizuelne kulture samog grada. Šetnja „Arhitektura i sećanje: Jevrejsko nasleđe u Beogradu“ predstaviće publici osnovnu topografiju jevrejskog nasleđa. Krećući se ulicama Jevrejskom, Solunskom i Visokog Stevana, učesnici šetnje biće upoznati sa prostorom na kojem su Jevreji nekada živeli, kao i sa specifičnostima njihovog života na Dorćolu.

Šetnja će obuhvatiti objekte stradale prilikom NATO bombardovanja 1999. godine: Republičko i (sada već srušeno) Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova arhitekata Ivana Antića i Ludviga Tomorija, Dobrovićev Generalštab i zgradu RTS-a u Aberdarevoj ulici.

Šetnjom kroz istorijski centar Beograda, od Ulice kraljice Natalije i Zelenog venca do donjeg Dorćola, proći ćemo pored znamenitih objekata iz prve polovine XX veka, do 1960. godine, čiji su autori bile žene. Žene arhitekte aktivne su u Srbiji od početka veka i svojim delima obeležile su našu izgrađenu sredinu.

Poreklo češko-srpskih kulturnih veza potiče još od sredine devetnaestog veka sa doseljavanjem Čeha u Kneževinu Srbiju. po završetku Prvog svetskog rata, panslovenstvo je konačno ostvarilo svoje ciljeve kada su formirane nezavisne slovenske države. Izgradnja Čehoslovačkog poslanstva u Beogradu 1927. godine, prema projektu arhitekte Alojza Mezere, slikovito predstavlja upravo oličenje tog duha. položaj koji ambasada zauzima u urbanom miljeu Beograda, u neposrednoj blizini najznačajnijih državnih institucija, svedoči o snažnoj diplomatskoj vezi između Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca tokom međuratnog perioda.

Organizatori
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
Pokrovitelji
  • Simple Item 1
  • Simple Item 2
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
Pokrovitelji
  • Simple Item 2
  • 1
Partneri
  • Simple Item 8
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
Partneri
  • Simple Item 10
  • Simple Item 11
  • Simple Item 12
  • Simple Item 13
  • Simple Item 14
  • Simple Item 15
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
Sponzori
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • Simple Item 5
  • Simple Item 6
  • Simple Item 7
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
Tehnički sponzor
  • Simple Item 3
  • 1
Medijski partneri
  • Simple Item 12
  • Simple Item 11
  • Simple Item 10
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
SVI BINA PROGRAMI SU BESPLATNI!
  • Default
  • Title
  • Date
  • Random
BINA - Beogradska internacionalna nedelja arhitekture © 2006-2016 Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda