• 1
b desno 09
25 | 4 | 2019

SCCM PANEL DISKUSIJA: PROSTORI PRODUKTIVNOSTI

Petak, 17.05.2019.
14.00–18.00
KCB, Galerija Artget, Trg republike 5/I

/ Moderator: Ivan Kucina
/ Učesnici: Čuvari parka; Škograd; Novo kulturno naselje – Novi Sad; Svetlana Volic, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu; Nana Radenković, Nova Iskra; Jovana Timotijević, Institut za urbane politike i i Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko.org i Tatjana Vukosavljević, BINA
/ SCCM gosti: Lusi Šeren, Švajcarska; Zuzana Cermakova, Goethe Institut Prag, Češka i Roland Krebs, Superwien, Austrija

 
PROGRAM

14:00  Ivan Kucina, programski direktor SCCM BINA Beograd, uvodna reč
14:10  Čuvari parka, komšijska inicijativa, SCCM Gradsko čvorište 1
14:20  Škograd, kolektiv, SCCM Gradsko čvorište 2
14:30  Novo kulturno naselje, NVO, Novi Sad
14:40  Diskusija / iskustva / zaključak
15:00  pauza

15:10  Svetlana Volic, Fakultet likovnih umetnosti u        Beogradu
15:20  Nana  Radenković, Nova Iskra
15:30  Jovana Timotijević, Institut za urbane politike i Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko.org
15:40  Tatjana Vukosavljević, koordinator projekta SCCM BINA Beograd
15:50  Diskusija / iskustva / zaključak
16:10  pauza

 16:20  Lusi Šeren, Švajcarska
16:30  Zuzana Cermakova, Goethe-Institut Prag, Češka
16:40  Roland Krebs, Superwien, Austrija
16:50  Diskusija / iskustva / zaključak
17:10  pauza

 17:20  Diskusija / iskustva / zaključak / završna reč

 
Urbani razvoj koji se zasniva na prostorima produktivnosti naglašava da je potrebna radikalna reorganizacija društva kako bi se ostvarila održivost. Prostori produktivnosti deluju protiv konzumerizma i komodifikacije, kao polazne tačke za planiranje gradova koje pružaju mogućnosti za poboljšanje  života svih građana, s manje potrošnje i više proizvodnje.
Želimo da započnemo razgovore koji podržavaju takvu viziju. Tražimo od vas da predstavite svoja teorijska razmišljanja i praktične predloge koji sagledavaju prostore produktivnosti kao novi oblik gradskog života. Želimo da podelimo iskustva i saznanja o načinima na koje možemo da pretvorimo postojeće gradske prostore u prostore produktivnosti.
Studije prostora produktivnosti uključuju istraživanja iz oblasti urbane ekologije i ekološkog prava, održive arhitekture, urbane antropologije, inovativne tehnologije, primenjene filozofije, direktne demokratije, sociologije blagostanja i još mnogo toga. Umesto utvrđenih koncepata koji zahtevaju od ljudi da im se prilagode, više će pomoći fleksibilni i inkluzivni imaginarijumi koji transcendiraju ove oblasti – otvorena i inspirativna urbana naracija.

Protiv imperativa potrošnje
U globalizovanom i antagonističkom svetu gradovi su postali merila uspešnosti države koja je počela da ih koristi u borbi protiv konkurencije za privlačenje ljudskog, kulturnog, turističkog i finansijskog kapitala – na taj način gradovi su postali roba za prodaju na tržištu. Ovakav razvoj gradova odražava dominaciju potrošačke kulture koja proizlazi iz neoliberalne ideje ekonomskog rasta. Naime, razvoj gradova poistovećen je sa ekonomskim rastom koji se zasniva na rastu potrošnje i povezan sa načelom da više urbanizacija znači i više dobrobiti za ljude.
Gradovi su postali teritorije na kojima se potrošačka kultura materijalizuje kroz privatizaciju i segregaciju, kao i kroz spekulacije nekretninama i komodifikaciju zemljišta i stanovanja. Potrošačka kultura ogleda se u ekstravagantnim poslovnim zgradama, ikonografskoj arhitekturi gradskih znamenja i  potražnji za neviđenim konstrukcijama. Omasovljenje potrošačke kulture dovelo je do deregulacije urbanizma i neograničenog korišćenja urbanih resursa. Ukratko, neoliberalni model ekonomskog rasta i potrošačka kultura koja iz njega proizlazi  uvećavaju stepen neodrživosti  grada.

Postavljaju se pitanja:
Kako zamišljamo gradove i gradski  život bez imperativa potrošnje koji dominira proteklih decenija?
Kako da osmislimo novu inspirativnu kontra-naraciju ?
Kako da pretvorimo gradove u mesta eksperimentisanja koja razvijaju proizvodnju umesto potrošnje?
Kako inovativni modeli urbanog razvoja koji su zasnovani na razvijanju prostora produktivnosti doprinose  transformaciji  grada, imajući u vidu društvenu, prostornu i ekološku pravdu?

Ka prostorima produktivnosti
Postoji više mogućnosti za transformaciju grada razvojem prostora produktivnosti. Polazna tačka mogla bi da bude sprečavanje da se određeni urbani resursi komodifikuju, jer postoje resursi koji su neophodni za život. U tom smislu, javni prostor mogao bi da se ustupi građanima da ga dele, da o njemu brinu i da ga razvijaju prema svojim potrebama, takođe i brojni drugi resursi (voda, energija, itd.). Štaviše, stanovanje, kao i druga javna infrastruktura, kao što su obrazovanje, zdravstvo i kultura, mogli bi da se konstituišu kao zajednički urbani resursi.
Ova logika mogla bi da se proširi i na resurse koje bi građani mogli sami da proizvode. To bi dalo podsticaj uspostavljanju i razvoju različitih udruženja građana koji izražavaju svoje potrebe. Gradovi su plodno tle za razvoj zajedničkih praksi koja daje prioritet kolektivnoj proizvodnji nad potrošnjom. Gradske zajednice koje se uspostavljaju i razvijaju izvan dihotomije javnog i privatnog mogli bi da ukažu na nove mogućnosti transformaciji gradskog prostora.
Prostori produktivnosti mogli bi da se osmisle i kao polje za eksperimentisanja sa inovativnim oblicima zajedničke ekonomije – kao deo napora da se ceo grad pretvori u proizvodni  ekosistem. Lokalne mreže koje direktno povezuju proizvođače i potrošače mogle bi da imaju i materijalni i simbolički uticaj na način na koje građani žive, proizvode i međusobno komuniciraju.
Na kraju, sve se svodi na ljude i na međusobno poverenje. Prostori produktivnosti ističu najbolje u ljudskoj prirodi – radoznalost, kritičko mišljenje, kreativnost, komunikaciju i saradnju, oni takođe mogu da podstaknu razvoj novog etosa zasnovanog na solidarnosti i velikodušnosti. Gradovi koji se grade za sve nas stavljaju ljude na prvo mesto i čine ih boljim.

Više iz ove kategorije SCCM PREZENTACIJA
Organizatori
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • Simple Item 5
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Pokrovitelji
  • Simple Item 1
  • Simple Item 2
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • Simple Item 5
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Prijatelji
  • Simple Item 14
  • Simple Item 2
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • Simple Item 5
  • Simple Item 6
  • Simple Item 8
  • Simple Item 9
  • Simple Item 7
  • Simple Item 10
  • Simple Item 11
  • Simple Item 12
  • Simple Item 13
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
Prijatelji
  • Simple Item 23
  • Simple Item 1
  • Simple Item 8
  • Simple Item 9
  • Simple Item 10
  • Simple Item 11
  • Simple Item 12
  • Simple Item 13
  • Simple Item 21
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
Prijatelji
  • Simple Item 12
  • Simple Item 10
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
Prijatelji
  • Simple Item 13
  • Simple Item 12
  • Simple Item 11
  • Simple Item 10
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Medijski sponzori
  • Simple Item 12
  • Simple Item 11
  • Simple Item 10
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 13
  • Simple Item 14
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
Medijski sponzori
  • Simple Item 8
  • Simple Item 10
  • Simple Item 9
  • Simple Item 12
  • Simple Item 6
  • Simple Item 11
  • Simple Item 7
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
SVI BINA PROGRAMI SU BESPLATNI! | bina.centar@gmail.com | office@bina.rs | 011 26 24 858
BINA - Beogradska internacionalna nedelja arhitekture © 2006-2016 Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda