• 1
b desno 09
28 | 4 | 2017

Otvaranje BINA 2017

Beograd, 27.4.2017.

Govor povodom otvaranja  12. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture - Arhitekta Mustafa Musić

 Pripala mi je posebna čast da otvorim 12-tu po redu Beogradsku internacionalnu nedelju arhitekture, po mom mišljenju jednu od najznačajnijih kulturnih manifestacija u gradu.

 Već dvanaesti put po redu ova manifestacija istrajava, krasi i obogaćuje kulturni život Beograda, u dobroj meri blagodareći entuzijazmu i posvećenosti njenih organizatora i podržavaoca. Značaj ove manifestacije vidim između ostalog i u tome što to nije samo izložba arhitektonskih dela u užem stručnom i profesionalnom smislu, već ona možda i više podstiče dijalog i razmišljanja o arhitekturi i gradu, ne samo u krilu struke, već i u krugu šire publike i građana, sve do onih najmlađih. Svest o gradu i svemu onome što ga čini, neobično je važna za život grada i njegov razvoj, kao i  harmonične društvene odnose koji u njemu treba da vladaju. BINA promoviše dijalog u tom smislu, zalažući se za kvalitetnu i društveno odgovornu arhitekturu.

 Grad nije prazna fizička struktura – ljuštura, već ga čine i ljudski, odnosno društveni odnosi, radni procesi, kao i kulturni život u njemu. Stoga su prizori užeg i šireg gradskog okruženja, odnosno njihova organizacija i harmoničnost neobično važni za ono što zovemo kvalitet života. Zbog svega toga očuvanje vrednih objekata i gradskih celina je bezmalo jednako važno kao i kvalitetno promišljanje razvoja grada i njegove budućnosti, koje anticipira unapređenje društvenih odnosa i fizičkih struktura grada. Gradske vedute prožete doživljajima i emocijama grade „mentalnu sliku“ stanovnika koja se taloži u njihovoj svesti  od detinjstva pa do zrelog doba. Fizičke strukture koje utiču na konstituisanje pomenute „mentalne slike“ ubedljivo govore i svedoče o materijalnom, kulturnom i duhovnom nivou nekog mesta i vremena, kao i o sasvim određenim težnjama društvene zajednice.

 Svedoci smo situacije da globalizacija, odnosno tržište menjaju sistem društvenih vrednosti, a ova paradigma naravno usled principa efikasnosti, racionalnosti i profita favorizuje prirodne nauke i tehnologiju, a ostavlja pomalo po strani društvene i humanističke nauke, umetnost, kritičko mišljenje, pa i kreativnost. To se izvesno dešava usled toga što ove oblasti nisu neposredno isplative u prvom koraku društvenog razvoja, ali nažalost, u trećem koraku mogu nastati ozbiljne posledice po društvenu zajednicu usled ovog zanemarivanja. Ove stvari želim posebno da istaknem podstaknut viđenjem aktuelne situacije na globalnom nivou, a naročito u domenu struke. Sadašnji trenutak obeležavaju upadljivo poopštavanje i bezličnost kao posledice protokolisanja gotovo svih radnih procesa, pa i onih koji se tiču arhitektonskog i urbanističkog projektovanja. Ove okolnosti svakako sputavaju arhitektu u smislu tradicionalnog praktikovanja struke, ali ne poništavaju u potpunosti mogućnost njegovog kreativnog delovanja niti u novim okolnostima, budući da se rad autora sada usmerava na rešavanje nekih novih tema i pitanja kao što su ekologija, društveni odnosi, nove tehnologije, materijali,  konstruktivni sistemi i sl.

       Procesi  poopštavanja u naše vreme doživljavaju ozbiljno ubrzanje koje postaje alarmantno, pa to upućuje na obazrivo promišljanje trenutka i potrebu stvaranja ozbiljnih strategija za budućnost, jer su ovi fenomeni postali do te mere izraženi, da posle putovanja, pa i dalekih imamo utisak da nismo ni putovali, što potvrđuje da nastavljamo hod  na putu samoporicanja,  kroz poništavanje tradicije i brisanje memorije. Pri tom mislim na sve relevantne i naučno dokazive aspekte i okolnosti naše istorije.    

 Kroz čitavu istoriju arhitekture svakako najznačajni primeri bili su oni, koji pomeraju granice iskustva. Saglasno tome i u okvirima savremene arhitektonske prakse, značajni i pažnje vredni jesu oni arhitektonski iskazi - artefakti koji su obeleženi istraživanjem, pomacima i posledično svojom osobenošću. Materija, sa kumulacijom empirijskih saznanja i naučnih otkrića, biva redukovana – minimizirana, a tradicionalni građevinski materijali bivaju zamenjeni novim materijalima veće gustine i nosivosti,  sve do sadašnjeg trenutka kada materija može konačno biti zamenjena energijom, prema znanoj jednačini koja definiše  korelaciju ovih pojmova. Nema sumnje da su ovakvi iskoraci posledica i tehnološkog napretka važni, ali ne bismo smeli da zaboravimo niti aktuelnu filozofsku i društvenu misao, koja se bavi našim i budućim vremenom.

 Postizanje novog kvaliteta vidim pre svega, kroz promenu individualne i kolektivne svesti, dublje i ozbiljnije sagledavanje prošlosti i odgovarajuće promišljanje i anticipaciju budućnosti. Nova arhitektura će, moj je osećaj, izvesno biti obeležena novim formama kakve ne poznaje naše iskustvo. Arhitektonske strukture budućnosti biće definisane novim društvenim potrebama, novom društvenom svešću i ozbiljnijim razumevanjem ljudskog okruženja, snažno podržane novim tehnologijama. Ovakvi arhitektonski iskazi pored rečenih osobina treba da sadrže implicitno saopštene i dublje utkane poruke kulture i mesta i tako poprime atribute autentičnosti i istinitosti. Tako ćemo postići da naša „mentalna slika“ okruženja bude dublje saobražena sa našim osobenostima, kao i to da se ljudska jedinka oseća bolje i spokojnije u fizičkom i društvenom okruženju, u kome će se naravno govoriti i „esperanto“.

U skladu sa svim rečenim, smatram da je dobro što manifestaciju otvara izložba o Nikoli Dobroviću, upriličena povodom 50 godina od njegove smrti, a koja na ubedljiv i dobar način govori o  jednom mestu i vremenu i izvesno otvara vidike i upućuje pogled u budućnost.

Ovim 12. BINU proglašavam otvorenom, uz svu podršku i želje za uspešan rad!

      A sad reč dajem uvaženoj koleginici profesorki Ljiljani Blagojević, da nam kaže nešto više o izložbi koju je koncipirala i postavila, i koja predstavlja prvu u nizu brojnih manifestacija i programa ovogodišnje BINE - (turbine) .

Organizatori
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
Pokrovitelji
  • Simple Item 1
  • Simple Item 2
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
Pokrovitelji
  • Simple Item 2
  • 1
Partneri
  • Simple Item 8
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
Partneri
  • Simple Item 10
  • Simple Item 11
  • Simple Item 12
  • Simple Item 13
  • Simple Item 14
  • Simple Item 15
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
Sponzori
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • Simple Item 5
  • Simple Item 6
  • Simple Item 7
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
Tehnički sponzor
  • Simple Item 3
  • 1
Medijski partneri
  • Simple Item 12
  • Simple Item 11
  • Simple Item 10
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
SVI BINA PROGRAMI SU BESPLATNI!
  • Default
  • Title
  • Date
  • Random
BINA - Beogradska internacionalna nedelja arhitekture © 2006-2016 Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda